Hram Svetog arhangela Mihaila
Hram Svetog arhangela Mihaila u Jagodini, poznatija je kao “Stara ckrva“. Crkvu je podigao knez Miloš Obrenović. Gradnja je počela 1818. god. na kraju varoši da bi bila što dalje od gradske buke i očiju Turaka (Jagodina je tada bila pod turskom vlašću), ili je možda knez Miloš hteo da pokaže u kom pravcu treba širiti i izgrađivati Jagodinu. U to vreme je knez Miloš vodio pregovore o miru sa Marašli Ali Pašom u manastiru Jošanica.
Dolazeći u Jagodinu video je da u Jagodini postoji džamija, a ne postoji crkva. Možda ga je ta okolnost posebno pobudila i utvrdila u nameri da podigne crkvu u Jagodini.
Sama građevina nije mogla biti završena iste godine iako je bila veoma skromnih razmera: 17,60 m dužine i 8,30 m širine, zbog oskudice majstora za unutrašnje radove. Mada nije bila sva završena ona je već služila jula 1819. god. Tada su pri njoj bili sveštenici: prota Miloje Vukašinović i sveštenici Nestor Popović i Živko Popović. U maju ili junu 1824. god. crkva je završena, mada ni tada nisu bili do kraja gotovi radovi oko ikonostasa.
Stara crkva jagodinska nije monumentalna građevina; imala je i ima oblik krsta, čiji se poprečni kraci protežu u pevničkim apsidama. Visina joj je 10m i ima troje vrata, od kojih su glavna ona na zapadu 2,70 sa 1,80 metara sa pervazom – rogastovom od kamena. Pred glavnim ulaznim vratima, nalazi se jedna velika bela mermerna ploča sa trima rozetama u plitkom reljefu, za koju se zna da je tu doneta i postavljena posle rušenja jagodinske džamije 1926. godine.
Na zapadnoj strani na zidu spolja iznad ulaznih vrata bila je ploča od crvenog mermera na kojoj je stajao ovaj natpis:
.. СОЗИДАСЈА СИЈА СВЈАТА ЦЕРКОВ ХРАМ СВЈАТОГО АРХАНГЕЛА МИХАИЛА У ВАРОШИ ЈАГОДИНИ ТРУДОМ И ИЗДИВЕНИЈЕМ БОГОМ УМУДРЕНОГО ЗАШЧИТИТЕЉА И БРАНИТЕЉА ПРАВОСЛАВИЈА ВЕРИ ВЕРХОВНОГО СЕРБИЈЕ КЊАЗА ГОСПОДАРА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА, ИЗ СЕЛА БРУСНИЦЕ РОДОМ У 35-ОЈ ЉЕТО ОД РОЖДЕСТВА БИ СЕРБИЈИ ВЛАДАЈЕЈУШЋУ МАХМЕДУ ТУРЕЦКОМУ СУЛТАНУ ЉЕТО ОД РОЖДЕСТВА ХРИСТОВА 1818, ГОД ..
Slike su preuzete sa Wikipedie
Ova ploča je bila uzidana iznad samih ulaznih vrata i beleži potrebne podatke o crkvi i njenim graditeljima. da ne bi bila izložena nevremenu i propadanju, ona je skinuta i postavljena na časnoj trpezi gde se i danas nalazi. Ova ploča je danas dragoceni istorijski izvore jer nam daje tačnu godinu Miloševog rođenja.
U početku crkva nije imala zvonik, jer upotreba zvona u crkvama u to vreme nije bila dozvoljena. Posle Hatišerifa od 1830. godine i dobijanja slobode bogosluženja i građenja svetih hramova, knez Miloš je podigao zvonik. Prema inventaru od 1909. godine današnji zvonik podignut je 1871. godine.
Crkva Cvetih apostola Petra i Pavla
Crkva Cvetih apostola Petra i Pavla u Jagodini, poznatija je kao “Nova crkva“. Sveti hram je započet 16. maja 1896. godine kada je Mitropolit Srbije Mihailo osveštao temelje nove crkvene građevine. Mesto na kome je započeta gradnja bilo je van grada, jer se grad uglavnom protezao oko sadašnje glavne ulice (ul Kneginje Milice) i ulicom prema Levču (ul 7. Jula), tzv Levačkom čaršijom.
Tek kada je železnica prošla kroz Jagodinu otpočeo je da se naseljava ovaj deo grada oko današnje železničke stanice.
Izgradnja hrama trajala je tri godine; stajala je ondašnjih 400.000 dinara i osvećena je na dan hramove slave na Svete Apostole Petra i Pavla, 29. juna 1899. godine.
Hram je sazidan u čisto srpsko vizantijskom duhu i stilu. U osnovi ima upisan ravnostrani krst. Ima centralno veliko kube, koje se preko pandantifa oslanja na četiri masivna stuba u samoj crkvi. Na četiri strane od krsta ima četiri mala kubeta. Oltarska apsida je vrlo prostana i široka.
Unutrašnjost crkve je podeljena od poprečnih brodova transepta stubovima koji nad sobom nose i drže galerije iznad severnog i južnog transepta; iznad zapadnih ulaznih vrata nalazi se galerija koja je dugo vremena služila kao mesto odakle su horovi pevali na bogosluženjima.
Spoljašnjost crkve je, osobito oko ulaznih vrata sva u kamenoj ornamentici. Iznad ulaznih vrata je mali portik koga drže dva elegantna i vitka stuba sa kapitelima na vrhu. Iznad vratnih arhivolti nalaze se četvorodelni veliki prozori, koji su izdeljeni velikim i vitkim kolonelama od crvenog kamena peščara.
Iznad prozora je u segmentu rozeta; i sve deluje vanredno skladno i lepo. Čitavom spoljnom dužinom crkve proteže se kanelura u plitkom ornamentu od pečene terakote. Iznad malih prozora na pevnicama na oltarskoj nisi nema ukrasa. Iste godine je podignu i zvonik i na njemu namešten mehanizam za toranjski sat.
Plan za crkvu je radio Dušan Živanović arhitekta Ministarstva građevina iz Beograda Majstor preduzimač je bio Todor Colić iz Kragujevca. Crkveni blagajnici su bili Petar Petković, trgovac iz Jagodine i sveštenik Petar Rašić.U crkvi je izrađen i divan ikonostas u duborezu od hrastovog drveta, delo beogradskog majstora Miloša Vlajkovića. Ikone je umetnički izradio slikar Živko Jugović. Njegov ikonostas podseća na barokno slikarstvo.
Crkva je teško stradala u Drugom svetskom ratu. Oslobađajući grad vojnici Crvene armije su teško oštetili centralno kube minama iz svojih topova, a svu joj fasadu puščanom i mitraljeskom paljbom oljuštili. Prvih dana posle oslobođenja uspelo se da se sve privremeno dovede u red da bi se u njoj moglo služiti. Detaljna obnova i živopisanje i svestrano ulepšavanje doživela je ova svetinja tek u naše dane.
HRAM SVETOG VELIKOMUČENIKA GEORGIJA
Na Jagodinskom groblju nalazi se treća crkva, hram Svetog Velikomučenika Georgija.
Ova crkva je porodična zadužbina trgovačke porodice Vase Rakića, vinarskog trgovca rodom iz Ljubave u Levču. U početku je to bila samo porodicna grobnica, a onda se došlo na ideju da se kapela produži ka zapadu, da joj se dozidaju obe pevničke apside i oltarski prostor, da joj se postavi sveti presto i da se u njoj može služiti.
Crkvu su kriminalci zapalili i izgorela je do temelja 14. novembra 1985. godine. Sveštenstvo jagodinsko je uz obilatu pomoć vernika očistilo teren i na istom mestu podiglo novi sveti hram znatno veći od izgorelog i od čvršćeg materijala.
Nova crkva deluje odista impozantno i po spoljasnosti i posebno po unutrašnjosti. Novi sveti hram osveštalo je Njegovo Preosveštenstvo Episkop šumadijski Gospodin dr. Sava uz asistenciju novohirotonisanog episkopa Američkog Gospodina Hrizostoma, septembra 1988. godine uz prisustvo velikog broja vernika.
Manastir Jošanica
Manastir Jošanica nalazi se na 10 km zapadno od Jagodine ispod sela Prnjavora, sa leve stane Jošaničke reke, na lepom i ravnom mestu između brda Čukare i Ravnog gaja u podnožju Crnog Vrha. Nekada je ovaj predeo bio pod šumom ali sada je to veoma pitom i lep kraj.
Hram manastira Jošanica posvećen je sv. ocu Nikolaju, a narodni sabor se okupljao o Cvetima, Velikoj Gospojini i „Mladom sv. Nikoli“. U blizini ovog manastira teče reka Jošanica koja mu je i dala ime.
Narodno predanje kaže da je u pećini ispod brda Šarenika (pećina i danas postoji), živeo u staro vreme neki isposnik po imenu Joša, po kome je ne samo manastir nego i reka nose ime. Isposnik Joša se tu prvi doselio, a odakle, o tome predanje ne govori ništa.
Ne zna se tačno kada je Jošanica podignuta. Po tradiciji Jošanica pripada vremenu kneza Lazara. Po narodnom predanju: knez Lazar je podigao Jošanicu da bi se u njoj venčao sa kneginjom Milicom, po drugom da bi se u njoj ispitao, a venčao se u Ravanici.
Današnji hram je posle većeg oštećenja obnovljen 1786. godine sa izvesnim kasnijim dograđivanjima.
U vreme rata Austrije i Rusije protiv Turske u manastiru Jošanica bilo je sedište Koče Andjelkovića (Koča kapetan) iz Panjevca, vođe ustanika u tzv. Kočinoj Krajini – ustanku protiv Turske.
Austriji je bilo u interesu da nekako spreči snabdevanje Beograda namirnicama, pa je svesrdno pomogla ovaj ustanak i izabrala je za sedište manastir Jošanicu, odakle je Koča Anđelković sa svojim ustanicima uspešno čuvao prolaz u Bagrdanski tesnac- kroz koji je išao put za Beograd (carski drum).
Posle poraza ustanika, Turci su u znak odmazde popalili manastir. Posle ovog rata 1791. god. Svištavskim mirom Srbi dobijaju amnestiju za učešće u ratu, a 1793.god. i ferman da mogu da obnavljaju porušene crkve i manastire.
I manastir Jošanica je obnovljen, a jeromonah Studenički Milentije Tošić podiže i konak. Tako obnovljen manastir je služio u vreme I Srpkog ustanka.
Nema direktnih podataka ali je sigurno da je manastir odigrao važnu ulogu u vreme ustanka, a posebno u toku borbi koje se se vodile oko Jagodine 1804.god. Kada je kasnije pala Karađorđeva Srbija, pri povlačenju, Karađorđe je ležao od vrućice nekoliko dana u manastiru Jošanica, a soba u kojoj je ležao i danas se naziva „Karađorđeva soba“. Posle pada Srbije manastir je spaljen.
Jošanica je u centru zbivanja i u Hadži-Prodanovoj buni (jesen 1814.godine), koja je zahvatila i jagodinsku nahiju. U Jošanicu dolazi monah Đenadije iz Trnave „da u jagodinskoj nahiji početak bune objavi“ gde su ga Turci i uhvatili „pa snjim u sindžir te kroz Jagodinu kud i ostale u Beograd“
Ni drugi ustanak nije mimoišao Jošancu. Tu je knez Miloš 31.jula 1815. godine pozvao niškog vladiku Milentija na dogovor, a 8. Avgusta šalje igumana man. Jošanice Milentija istom vladiki sa pismom i izvesnom porukom. U manastiru su se na prvi dogovor o miru sastali izaslanici kneza Miloša i izaslanici Marašli-Ali-paše.
Sa turske strane bili su tu Hadži Jordan Kajsarlija-starešina Marašlijin, niški vladika Milentije i dva tri aglara (gospodina) Turčina. Sa srpske strane bili su gospodar Jefrem Obrenović , Dimitrije-tumač kneza Miloša, knez Miloje Teodorović iz sela Crnca i kaluđer Neofit iz mnastira Nikolja u Ovčaru. Sastanak je svakako održan 10. ili 11. Avgusta 1815.
Za sve ovo, ako i za raniji udeo u oslobađanju zemlje Miloš se odužio Jošanici time sto joj je 1832. godine poklonio tri zvona „‘za čest i spomen“ dogovora koji je tu godine 1815. učinjen sa Marašlijom. O ovome u manastirskoj arhivi postoji podatak.
U narednom periodu manastir je malo po malo obnavljan. Godine 1855 obnovljen je i konak o čemu postoji i zapis.
Manastir danas
Autor fotografija: Nepoznat – Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia
Postoji podatak da je manastir prepravljen i prepokriven limom i 1902.godine.
Godine 1923. nabavljena su nova zvona za Jošanicu, jer su zvona koja je Miloš poklonio, odneta za vreme I svetskog rata. Manastir je uvek kada je trebalo pomagao narodu. U vreme srpsko-turskog rata 1876-77 ustupa svoje zgrade za bolnice. 1914 godine prihvata veliki broj izbeglog naroda iz Mačve. Po odobrenju crkvenih vlasti uprava manastira poklonila je gradju za škole u Deonici, Lozoviku i Belici (1912), a 1914. davala je ogrev za rezervne bolnice u Jagodini u kojima je bilo 4.000 ranjenih ratnika.
Sa južne strane hrama nalazi se grobnica familije kneza Miloja Teodorovića, „vojvode levačkog za vreme Karađorđa“ . Miloje je bio rodom iz sela Crnča nedaleko od manastira. U vreme Prvog srpskog ustanka odlikovao se hrabrošću, pa je postao vođa ustanka u Levču i Temniću.
Prema vremenu gradnje , hram manastira treba da pripada Moravskoj školi. Najbliži uzor koji je graditelj imao bio je man. Kalenić – tipičan predstavnik ove škole. Uprošćavanjem Moravskog stila nastala je Jošanica.
Manastir je sada mesto okupljanja velikog broja vernika kao i poštovaoca srednjovekovne umetnosti.
Krajolik u kome se manastir nalazi je zanimljiv te privlači veliki broj posetilaca.